Бака Евица и њен пањ

Јутрос у седам часова,отидох до господина Миће Хаџимарковића, јединог брице у вароши. Упитах га да ли би могао да ме подшиша и обрије, јер после морам ићи код француског конзула у Београд, а сви знамо колико Француз држи до добре хигијене. Госн Мића ми рече тад како нема времена јер мора болесну мајку да одведе до најближе болнице, јер јој се појављују некакви наочити чиреви на рукама. Рекох му да нема везе и да се може слободно носити у трули курац, а што се мајке тиче, да јој желим да добије још и скорбут, па да јој поиспада и оно мало зуба што јој остадоше у глави.